Promovisanje prava na jezik na Kosovu
Tung, zdravo, merhaba, hello! Čućete pozdrave na albanskom, srpskom, turskom, romskom, bosanskom i na mnogo drugih jezika tokom podnevne šetnje u centru Prištine. To se dešava danas, 2014. godine. Situacija međutim nije bila ista 1999. godine. Upotreba drugih lokalnih jezika osim albanskog u Prištini mogla je da izazove užasne posledice.
Kosovo je 1999. godine bilo poprište međuetničkog sukoba u kojem je bilo više hiljada ubijenih, silovanih, nestalih i raseljenih lica. Međuetnički odnosi, uglavnom između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba bili su u raspadu. Poštovanje za kulturu, jezik i nasleđe drugih ljudi bilo je malo.
Rehabilitacija nakon konflikta na Kosovu, u kojoj je Misija OEBS-a imala a i danas ima važnu ulogu, dovela je do određenih pozitivnih rezultata. Poboljšano poštovanje prava na jezik je jedan od tih rezultata.
Obezbeđivanje jednakosti
Zakon o upotrebi jezika usvojen je 2006. godine i predviđa jednak status albanskog i srpskog kao službenih jezika na Kosovu. Pored ova dva službena jezika, zakon takođe priznaje, i druge jezike koje govori više od tri odsto stanovništva na opštinskom nivou ili se tradicionalno koriste, kao službene ili jezike u službenoj upotrebi. Prema zakonu, ukoliko je to zatraženo u ovim opštinama usluge treba da se pružaju i na tim jezicima.
Ove odredbe su veoma važne, imajući u vidu da je mogućnost jedne zajednice da ima pristup uslugama i učestvuje u procesima odlučivanja na svom maternjem jeziku od suštinske važnosti za pomirenje, zaštitu prava zajednica kao i za očuvanje njihovog identiteta. Međutim postojanje pravnih odredbi samo po sebi nije dovoljno.
Poverenik za jezike
Nakon usvajanja Zakona o upotrebi jezika, vlada na Kosovu je 2007. godine osnovala Komisiju za jezike kako bi nadgledala primenu zakona. Međutim ovaj mehanizam nije imao budžet i stalno osoblje. Pomažući vladi da sprovede reformu jezičke politike, Misija OEBS-a se zalagala za osnivanje Kancelarije poverenika za jezike, institucije koja će imati stalno osoblje, finansijske resurse i političku podršku da nadgleda rad javnih institucija i pomogne im da poštuju pravne obaveze.
Kancelarija poverenika za jezike osnovana je 2012. godine, a Slaviša Mladenović je imenovan kao poverenik za jezike.
Nakon toga usledio je niz programa obuka za osoblje kancelarije, uporedo sa javnim informativnim kampanjama o pravu na jezik kao i o pravu javnosti da podnese žalbe kancelariji poverenika za jezike ukoliko javne institucije ne poštuju zakon i ne pružaju usluge na svim službenim jezicima.
Poslednja u nizu medijskih aktivnosti koje promovišu prava na jezik na Kosovu i ulogu Kancelarije poverenika za jezike je film u trajanju od 15 minuta koji će se prikazivati na dva programa javnog emitera RTK-a, a biće takođe prikazivan i u školama kao i u institucijama.
Napredak je očigledan
Tokom prve godine svog rada kancelarija je primila svega četiri žalbe. U 2013. godini taj broj je porastao na deset. Kako su kancelarija i njeno promovisanje jačali broj žalbi u prvoj polovini 2014. godine iznosio je 46. Ohrabrujući znak je da su 36 slučajeva već rešeni u korist onih koji su žalbe podneli.
Institucije na Kosovu žele da poštuju Zakon o upotrebi jezika i da pružaju usluge na albanskom, srpskom i drugim jezicima, ali njima jednostavno nedostaju jezičke veštine ili resursi da to i urade, tako da problem opstaje.
Slaviša Mladenović, poverenik za jezike
Snažno podržavamo i zalažemo se za zaštitu prava na jezik i verujemo da je Kancelarija poverenika za jezike pravi mehanizam koji obezbeđuje da su prava na jezik zaštićena. Upravo ovo je razlog zašto podržavamo i nastavićemo da podržavamo kancelariju i poverenika.
„Nastavićemo da podržavamo institucije i da im skrećemo pažnju na potrebu pružanja usluga na svim službenim jezicima,“ – dodao je Mladenović.