Pronalaženje zajedničkog glasa
Deset kilometara izvan Prištine, smešteni u mirnoj i spokojnoj bašti Hotela Amazona, učesnici OEBS-ove Akademije za jezik i kulturu sede i ručaju.
U bašti, među olistalim smaragdno zelenim stablima jabuka pored bazena elegantnog dizajna vlada uzbudljiva atmosfera.
Učesnici Akademije iz Prištine, Beograda, Vučitrna slobodno razgovaraju i počinju spontano da pevaju, u nepravilnim intervalima. Neko uopšte ne bi mogao da nagovesti da su to mladi ljudi koji su veći deo svog života razdvojeni jezičkim i kulturološkim barijerama. Čini se kao da je u pitanju grupa dugogodišnjih prijatelja.
Osnivanje Akademije
Akademija za jezik i kulturu bila je inicijativa alumnistkinja iz drugog programa koji podržava OEBS i koji okuplja mlade žene iz Prištine i Beograda pod nazivom OEBS-ova Akademija dijaloga za mlade žene koja se od 2015. svake godine održava u Austriji.
Žene, inspirisane svojim sopstvenim iskustvima pokrenule su ovu novu inicijativu nakon što je jedna od polaznica, Milena Beran, koja govori i albanski i srpski jezik počela sve da podučava nekim osnovama poznavanja jezika dok je pohađala jednu od Akademija za dijalog. „Smejale smo se, družile u večernjim časovima i sprijateljile. Tako je sve počelo, jer smo videle koliko nam to pomaže i smatrale smo da to može da pomogne i drugima da se povežu“, objašnjava Anja Jokić iz Beograda, studentkinja master studija i alumnistkinja Akademije dijaloga.
Akademija za jezik i kulturu koja je osnovana uz pomoć OEBS-a okupila je mlade ljude kako bi im pružila osnovno znanje albanskog i srpskog jezika i unutarkulturalnu i međukulturnalnu razmenu.
Pored učenja albanskog i srpskog jezika i interakcije, oni su takođe posetili i sastali se sa grupom učesnika koja pohađa nastavu za učenje albanskog i srpskog jezika koju podržava OEBS u opštini Obilić.
Žene kao predvodnice
Tri alumnistikinje Akademije dijaloga, inicijatorke Akademije za jezik i kulturu, Anja, Aljba Jakupi i Milena sede na kraju stola za kojim sedi puno ljudi i vlada žamor i razgovaraju mešavinom engleskog, srpskog i albanskog jezika objašnjavajući jedna drugoj reči na svom maternjem jeziku. Smatraju da je to zaista poseban projekat.
„Ne samo da su unapredili svoje jezičke veštine, već su se i lepo družili jer su stvarno želeli da što više vremena provedu zajedno“, kaže Anja.
To je potpuna mešavina i više ne primećujete odakle ko dolazi.
Milena BeranInicijatorka Akademije za jezik i kulturu
Dok razgovaramo, polaznici jezičke akademije dolaze do njih tri uz smeh i čavrljanje. Pokazali su mi video snimke aktivnosti, od istraživanja istorijskog centra Prizrena do dvojezičnih karaoka. Aktivnosti su raznolike, a entuzijazam grupe očigledan. Neki izgledaju potišteno zbog toga što će se rastati od svojih novostečenih prijatelja.
Po svemu sudeći, karaoke je bio vrhunac nedelje. Učesnici su pevali pesme na jeziku koji su učili nakon čega bi usledio smeh. Aljba veruje da aktivnosti poput ove, služe da pokažu sličnosti jezika. „Čak i u jezicima gde imamo neke reči koje su iste, možda je izgovor malo drugačiji“, kaže ona. „Kada neko kaže nešto na svom jeziku što zvuči poznato, neko drugi će reći: O da, to se tako kaže i na mom jeziku.“
Povećenost miru
Opredeljenost za rušenje kulturoloških barijera promovisanjem dvojezičnosti predstavljala je suštinu u stvaranju OEBS-ove Akademije za jezik i kulturu. Ona prevazilazi pojedince okupljene u bašti osvetljenoj suncem.
„Mnogi moji prijatelji su promenili način svog razmišljanja. Više ne vide Kosovo kao mesto na koje ne bi otišli “, kaže Anja. „Umesto toga, vide da ja često dolazim ovde i da se lepo provedem.“
Alumnistikinje Akademije dijaloga čiji su aktivizam i kreativnost bili ključni za uspeh Akademije, veruju da takve inicijative normalizuju pozitivnost i smanjuju stereotipe, kao što je često slučaj kada se kulturne veze ugase. Shvatili su vrednost dvojezičnosti i kulturne interakcije i radile su na tome da inspirišu druge da to isto spoznaju.
Akademija nije samo aktivnost, već je pokazatelj šta grupe iz Beograda i Prištine mogu da postignu zajedničkim snagama.
Minja MijatovićOrganizator OEBS-a i svršeni student Akademije za dijalog
Upravo je takav odnos saradnje odredio aktivizam ovih mladih ljudi, ubeđenje da je zajednički rad u suočavanju sa značajnim nedaćama jedino rešenje za decenije animoziteta.
OEBS-ova Akademija za jezik i kulturu bila je pre svega prilika da učesnici komuniciraju sa drugom kulturom, da se zabave i uče.
Međutim, što je još važnije, predstavlja hrabar potez grupe mladih aktivista prema sagledavanju kulturoloških razlika koristeći sopstvena iskustva kako bi nadahnuli druge. Naglašava zajedništvo, saradnju i pronalaženje snage zajedničkog glasa.
Jezik omogućava vezu. Omogućava onima koji veruju da nemaju ništa zajedničko da shvate da je njihov prethodni način razmišljanja bio pogrešan.
Omogućava ključnu tačku za komunikaciju, razmenu ideja i otklanjanje sumnje. Učenje jezika je izazov. Međutim, ovi polaznici Akademije uz pomoć alumnistkinja Akademije dijaloga se neposredno suočavaju s tim izazovom.