Jačanje uloge žena u vanrednim situacijama
Pre raspada Jugoslavije, kursevi civilne zaštite i prve pomoći su bili uobičajeni i rasprostranjeni. Svi zaposleni, ali i đaci i studenti, su bili obučavani za adekvatno reagovanje u vanrednim situacijama. Sa raspadom zemlje, početkom 90-tih, ova korisna praksa je napuštena. Kada je snažan zemljotres 2010. godine pogodio Kraljevo u Srbiji, stanovnica ovog grada Milena Brković je žalila što nije bila u stanju da pruži pomoć povređenima i sugrađanima koji su se našli u nevolji tokom ove krizne situacije.
Bila sam očajna što nisam umela da pružim prvu pomoć komšijama koji su pretrpeli ozbiljne povrede i čija je kuća stradala u zemljotresu.
Koliko je lokalnim zajednicama u Srbiji potrebna obuka za reagovanje u vanrednim situacijama postalo je jasno tokom 2014. godine, kada je u katastrofalnim poplavama 51 osoba izgubila život dok su desetine hiljada ljudi evakuisane iz svojih domova.
Iako prirodne katastrofe pogađaju celopkupnu populaciju, određene kategorije ljudi su posebno osetljive, kao što su deca, osobe sa invaliditetom i žene.
Prirodne katastrofe posebno pogađaju žene
Istraživanje ,,Rodna analiza uticaja poplava u Srbiji u 2014. godini” objavljena uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, potvrdila je da prirodne katastrofe više pogađaju žene od muškaraca, pošto im nedostaju veštine i tehnike za efikasno reagovanje u vanrednim situacijama. Žene koje žive same ili sa decom su više ugrožene nego domaćinstva sa muškim članovima. Muškarci su, po pravilu, spremniji da efikasno reaguju u kriznim situacijama, zato što su prošli vojnu obuku i što imaju bolju fizičku kondiciju.
Aneta Dukić iz organizacije civilnog društva (OCD) Fenomena iz Kraljeva ukazuje da je istraživanje koje su sproveli posle poplava 2014. godine, pokazalo da su žene bile uplašene, fizički nespremne i loše informisane. ,,Iako baš one u kriznim situacijama vode računa o deci i starima, osećale su se bespomoćno i morale su da čekaju lokalne službe za spasavanje ili komšije da im priteknu u pomoć ”, kaže Dukić.
Nalazi istraživanja su podstakli OCD Fenomena da za žene iz tri grada u Srbiji koja su posebno podložna prirodnim katastrofama – a to su Kraljevo, Požega i Užice, organizuje obuku za smanjenje rizika od katastrofa. Ovo je bila prva obuka civilne zaštite na kojoj se vodilo računa i o rodnom aspektu bezbednosti. Uvođenje rodne perspektive je prepoznato kao važan element za stvaranje zajednica otpornih na katastrofe.
Aktivnosti sprovedene tokom obuke su bile u skladu sa novim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kao i sa Okvirom iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030 (Sendai Framework for DRR 2015-2030), koji su usvojile zemlje članice UN-a 2015. Ovaj globalni sporazum posebno vodi računa o značaju rodne dimenzije i poziva na uključenje celokupnog društva, uključujući i osetljive grupe, u planove za smanjenje rizika od katastrofa. Učešće žena, mladih, OCD-a i građana u smanjenju rizika od katastrofa se posebno preporučuje u Okviru iz Sendaja.
Još jedna publikacija Misije OEBS-a u Srbiji koja je stekla posebnu popularnost među građanima je Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama, pripremljen u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije. Da bi se među decom i mladima podigla svest o značaju efikasnog reagovanja tokom katastrofa, pojedini delovi Porodičnog priručnika su uključeni u ilustrovani Vodič za bezbednost dece, čije je štampano izdanje distribuirano đacima širom zemlje.
,,Zahvaljujući ovom vodiču deca od najranijeg uzrasta mogu da nauče kako da smanje rizik od izbijanja požara, kako da se ponašaju u slučaju poplave , poplave ili zemljotresa. Misija OEBS-a u Srbiji je pomogla prevođenje brošure na osam manjinskih jezika - na albanski, bosanski, bugarski, hrvatski, mađarski, rumunski, rusinski i slovački, kako bi se osiguralo da deca iz svih etničkih zajednica u Srbiji mogu da koriste ove informacije”, kaže zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, Džozef Melot.
Da bi se mladima obezbedio što jednostavniji pristup ovim informacijama vodič je pretočen i u mobilnu aplikaciju.
Unapređenje spremnosti žena za reagovanje u vanrednim situacijama
Zahvaljujući partnerstvu između civilnog društva i opštinskih štabova za vanredne situacije, u prvoj polovini 2019. godine održano je više od 30 radionica za smanjenje rizika od katastrofa na kojima je učestvovalo oko stotinu žena. Radionice je podržala Misija OEBS-a u Srbiji i Vlada Švedske u okviru programa „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“.
Radionice su bile idealna prilika da žene steknu veštine koje su im nedostajale za efikasno reagovanje u vanrednim situacijama.
S obzirom na to da je istraživanje pokazalo da tek manje od četvrtine žena zna da pruži prvu pomoć, i ova vrsta obuke je uključena u radionice. Sada, sve polaznice znaju ne samo kako da pruže prvu pomoć već i kako da efikasno reaguju u slučaju požara, zemljotresa ili poplave.
Milena Brković, koja se tokom zemljotresa u Kraljevu osećala bespomoćno, izražava zadovoljstvo sa onim što je naučila: „Sada sam sigurna da bih znala kako da pružim prvu pomoć i osobama koje nisu samo lakše povređene. Ova radionica mi je pomogla i da se prisetim veština koje sam davno stekla u nekadašnjoj Jugoslaviji“.
Svi smo imali priliku da naučimo kako se koristi aparat za gašenje požara. Sada raspolažem neprocenjivim znanjem kako treba sprečiti širenje vatre i kako poboljšati bezbednost dece u slučaju požara. Dobili smo i veoma korisne savete kako da bezbedno evakuišemo decu iz škole u slučaju opasnosti.
Omogućavanje ženama da steknu veštine za smanjenje rizika od katastrofa dovelo je do još jednog značajnog postignuća. One su sada spremne i da zauzmu lidersku ulogu u kriznim situacijama.
Žene preuzimaju lidersku ulogu u vanrednim situacijama
Uspešan završetak obuke omogućio je nastavnici Radeti ne samo da unapredi svoju spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama već i da postane vođa tima civilne zaštite u svojoj školi. Tako je, u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Kraljevu u kojoj predaje, imenovana za poverenicu civilne zaštite. To je prva osnovna škola u Srbiji gde je usvojena takva praksa, koja je u skladu sa novim zakonom koji propisuje da sve javne institucije moraju da imenuju poverenike civilne zaštite.
Obaveze poverenika uključuju pripremu školskih planova za smanjenje rizika od katastrofa, izvođenje vežbi evakuacije sa učenicima, organizovanje obuke za bezbedno ponašanje u vanrednim situacijama na kojima učestvuju vatrogasci, policajci i predstavnici lokalnog štaba za vanredne situacije.
„Uspeh radionica je višestruk, ne samo da su žene iz zapadne Srbije sada bolje pripremljene za reagovanje u vanrednim situacijama i da su kao lideri uključene u lokalne timove civilne zaštite, već su i obučene u skladu sa rodno odgovornim pristupom. Poznato je da se tokom kriza žene suočavaju sa drugačijim problemima od muškaraca“, ističe Aneta Dukić iz organizacije Fenomena.
„Fenomena je jedna od desetak organizacija civilnog društva u Srbiji koja ima podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) za sprovođenje različitih aktivnosti u oblasti bezbednosti, uključujući i jačanje sigurnosti žena i mladih, poboljšanje bezbednosti u lokalnim zajednicima i izradu propisa u oblasti bezbednosti“, kaže koordinator projekta iz Misije OEBS-a u Srbiji, Miroslav Kragić.
Obuka za smanjenje rizika od katastrofa koju je za žene organizovala OCD Fenomena pokazala je da jako partnerstvo između organizacija civilnog društva i lokalne samouprave može značajno da doprinese integrisanju rodne perspektive u lokalne planove za reagovanje u vanrednim situacijama.
Lokalna samouprava u Kraljevu namerava da ode i korak dalje. Kao nastavak ove uspešne obuke, lokalna vlast namerava da organizuje dalju edukaciju za sve žene koje su imenovane za poverenice civilne zaštite.