Fitim Krasnići: Most uspeha u zajednici
Ovo je priča Fitima Krasnićija, mladog pripadnika zajednice kosovskih Aškalija iz opštine Južna Mitrovica. Priča je deo serijala članaka Misije OEBS-a na Kosovu o borbama i dostignućima uspešnih pojedinaca iz romske, aškalijske i egipatske zajednice na Kosovu. Misija OEBS-a radi sa svim zajednicama na Kosovu kako bi zaštitila, promovisala i unapredila njihova prava.
„Ja sam samo mali most između zajednica i Danskog saveta za izbeglice“, počinje Fitim Krasnići, sa kojim smo se sreli u njegovoj kancelariji u Južnoj Mitrovici.
Fitim je 2016. godine, kroz svoj posao, postao kontakt osoba za rešavanje briga nevećinskih zajednica, koristeći znanje i iskustvo za davanje saveta o problemima sa kojima se suočavaju meštani.
„Moj posao je da podržim zajednice kosovskih Roma, kosovskih Aškalija i kosovskih Egipćana iz naselja Romska mahala i Sitničkog naselja u Južnoj Mitrovici, dva naselja u kojima siromaštvo i dalje preovlađuje“, kaže Fitim.
Otkrivanje izazova
Udruženim naporima kosovskih institucija i međunarodnih organizacija, 2000-ih je pokrenuto zatvaranje kampova za raseljena lica i otpočela je izgradnja novih zgrada u Romskoj mahali, koju su kroz istoriju i sve do sukoba 1999. godine nastanjivali kosovski Romi i kosovske Aškalije.
Trenutno stanje u ovim naseljima, posebno u Romskoj mahali, i dalje je problematično. „I dalje smo svedoci lošeg pristupa uslugama, niskog stepena obrazovanja, visoke stope napuštanja školovanja, nezaposlenosti i šire marginalizacije kao glavnih problema“, kaže Fitim.
U OEBS-ovom Pregledu položaja romske, aškalijske i egipatske zajednica na Kosovu, objavljenom 2020. godine, navodi se da ovi problemi utiču na život meštana. „Mala deca su posebno pogođena pošto su prilike ograničene zbog velikih prepreka koje ih sprečavaju u ostvarivanju punog potencijala“, kaže Dominik Drasnar, viši savetnik za zajednice Misije OEBS-a na Kosovu.
Fitim vrši procenu potreba i evidentira brige zajednica, a zatim ih prosleđuje rukovodiocima projekata koji će ih, nada se, integrisati u predloge projekata. „Takođe, pomažem lokalnim NVO koje rade u naseljima. Puno toga učim i od njih.“
Iako je Fitim sada veoma aktivan na terenu, priznao je da nikada nije čuo za Romsku mahalu i da nije znao da postoji do pre nekoliko godina. „Znao sam samo za jedno od ta dva, Sitničko naselje, samo zato što je moj otac imao neke kontakte tamo ali ja nikada nisam imao prijatelje odatle. To se promenilo“, kaže on.
Borac od malena
Fitimova porodica je jedna od desetak porodica koje žive u Šipolju, urbanom kvartu Južne Mitrovice. „Odrastao sam u mešovitom naselju, okružen mešovitom zajednicom. Bio sam izložen raznolikosti svakodnevno, ali sam nažalost bio izložen i nasilničkom ponašanju.“
Sa osmehom na licu Fitim kaže da su danas neka od te dece koja su ga nazivala pogrdnim imenima njegovi najbolji prijatelji. Međutim, Fitim ne želi da govori samo o nasilničkom ponašanju. Poteškoće su došle u Fitimov život i u drugim oblicima.
U središtu Fitimove priče su mnoge žrtve koje je on, kao mladi dečak iz zajednice kosovskih Aškalija, najstariji od petoro braće i tri sestre, morao da podnese.
„Tokom srednje škole, pohađao bih časove do podneva, a zatim bih žurio pravo na posao da radim do 19 časova“, kaže on. „U to vreme je moj otac bio bolestan, pa sam morao da izdržavam svoju braću i sestre, i roditelje.“
Fitim se ne ustručava da prizna da je bilo trenutaka kada je razmišljao da odustane. „Snagu sam dobio iz posebne želje: da studiram mašinstvo“, kaže on.
Nakon što je dobio svoju diplomu srednje tehničke škole, Fitim se upisao na Univerzitet u Prištini, na Katedri za saobraćaj i transportni inženjering, postavši prvi u svojoj porodici koji je pohađao i diplomirao na univerzitetu.
„Govorio sam braći i sestrama da radim da bi oni mogli da idu u školu“, kaže on.
Nema odustajanja. Želeo sam da budem ponosan na sebe i želeo sam da moja porodica bude ponosna na mene. Želeo sam da dam dobar primer.
Jedna od Fitimovih sestara nedavno je diplomirala ekonomiju (sa najvišim ocenama). U međuvremenu, Fitim je počeo da radi na drugom radnom mestu novembra 2018. godine, kao finansijski i administrativni službenik za NVO United Youth Task Force, koju je osnovala grupa mladih.
Neko koga treba slediti
Fitim je uvek bio svestan svog uticaja na porodicu, ali nikada nije razmišljao o tome da će postati uzor drugima.
„Nisam znao da ću imati moć da ubedim mlade muškarce i žene iz Romske mahale da ne napuštaju školu, nešto što se još uvek dešava suviše često kod mladih iz ovih zajednica“, kaže on. „Veoma sam privilegovan i dirnut što mogu to da uradim.“
Danas, kada ga vršnjaci pitaju: „Da li ću i ja da postignem ovo?“ – misleći na sto, kancelariju, ugovor – on im ispriča svoju priču ne izostavljajući naporan rad, umor, žrtve i mnoge poslove. „Kada dođu u moju kancelariju i pitaju me za uslugu, izdvojim vreme da ih saslušam, usmerim i posavetujem. To je ponekad sve što je potrebno“, kaže on.
Tokom razgovora Fitim je začuđujuće prizeman i skroman po pitanju toga koliko je inspirativan. Čovek koji je, kada je naišao na neprijatnosti, osnovao svoju NVO, pomogao svojoj zajednici i podstakao braću i sestre a i druge nesalomivom radnom etikom. I dalje radi više od jednog posla. Pa ipak, ostaje skroman.
Govoreći o najvažnijim poukama Fitim kaže: „Da bih osnažio druge i izgradio njihovo samopouzdanje, moram da ih nateram da shvate da oni to mogu. Ništa nije nemoguće. Zaista ništa.“