Oživljavanje zaveštanja Letnice – tragovi Majke Tereze iz Kolkate
Priča se da je 1920. godine devojka po imenu Agnes Gondža Bojadžiju (Agnes Gonxha Bojaxhiu) otišla na hodočašće u Letnicu, selo na jugoistočnom Kosovu, gde je doživela prizvanje verskom životu. Nekoliko godina nakon toga krenula je na doživotno putovanje pomaganja bolesnima i siromašnima širom sveta. Možda je bolje poznajete kao Majku Terezu iz Kolkate.
U selu se nalazi prelepa katolička Crkva Crne Gospe - statua od crnog drveta stara preko 400 godina - koja još uvek privlači hodočasnike iz raznih krajeva, kao što je to bilo i pre dolaska Majke Tereze. Hiljade ljudi različitog porekla dolaze tamo sredinom svakog avgusta da učestvuju u tradicionalnim i verskim obredima.
Pored crkve Letnica ima i brojne lokalitete kulturne baštine koji je, zajedno sa njenom predivnom prirodom i istorijom, čine izuzetnim mestom. Ipak, nedostaju investitori i posetioci, i broj stanovnika je u stalnom opadanju. Osnovana od strane hrvatskih naseljenika pre nekih 800 godina, sada je gotovo napuštena, a hrvatska zajednica je svakim danom sve manja.
Da bi pomogla lokalnoj zajednici i selu da sačuvaju svoju baštinu, Misija OEBS-a na Kosovu je, u saradnji sa Kulturnom baštinom bez granica (CHwB), organizovala dvosedmične omladinske kampove o restauraciji i dokumentovanju, kao deo svog portfelja za kulturnu baštinu i međuverski dijalog. Ona je drugu godinu za redom dovela u selo studente arhitekture i drugih srodnih struka da upoznaju kulturnu baštinu iz prve ruke i da rade na tim stvarnim lokalitetima.
Restauriranje starog
Ove godine je grupa od 17 studenata nastavila tamo gde je stala grupa sa prošlogodišnjeg kampa. Radila je na glavnom lokalitetu kulturne baštine sela - na mlinu Froka Dokića, koji se nalazi u centru, odmah ispod Crkve Crne Gospe.
Mlin još uvek radi, premda su mu potrebni kontinuirani radovi na očuvanju. Studenti su obnovili njegov spoljni zid koristeći tradicionalnu tehniku i skinuli su oštećeni sloj tavanice kako bi je obnovili specijalnim zaštitnim materijalom tako da duže traje.
„Mislimo da je dovođenje studenata na ove lokalitete od suštinskog značaja za njihov razvoj kao mladih stručnjaka i budućih promotera i čuvara kulturne baštine“, kaže Uljber Veselji (Ylber Veseli) iz Misije OEBS-a na Kosovu. „Oni uče tehnike restauracije, izbliza vide vrednost kulturne baštine i šta ona znači za lokalno stanovništvo i kako ona može da spaja zajednice kroz svoj ekonomski potencijal“.
Pod rukovodstvom stručnjaka iz CHwB Nolja Binakaja (Nol Binakaj) i majstora Besforta Anadželjaa (Besfort Anaxhela) i Dukađina Ibraa (Dukagjin Ibra), studenti su koristili vodu i blato za vezivanje kamenja i izgradnju dela zida koji nedostaje, upravo onako kako su to radili prvobitni graditelji.
„Uvek me zanimalo da sačuvam stare stvari“, kaže Granit Kutlovci (Granit Kutllovci), silazeći sa skele nakon upravo završenog obnavljanja dela tavanice. „Ovo je primer kako su se stvari radile nekada, i kako možemo da ih nadogradimo kako bismo stvarali bolje stvari ubuduće“.
Ponovno otkrivanje sela
Dok su radili na mlinu, tim za dokumentovanje provodio je svoje dane šetajući po selu, srećući se i razgovarajući sa meštanima, tražeći dostupne dokumente i dokumentaciju za lokalitete kulturne baštine, kako bi otkrili svaki detalj o Letnici. Pod rukovodstvom arhitekte Renda Epiča (Rand Eppich), njihov cilj bio je da izrade razvojni plan kojim bi se oživelo selo kroz oživljavanje njegove ponude kulturne baštine.
„Njegova predavanja otvorila su nam um“, kaže Gent Paljoka (Gent Paloka), student arhitekture, ne skrivajući svoje uzbuđenje zbog Epičovog rukovođenja i plana koji su zajedno izradili. Plan konzervacije i razvoja obuhvata sve aspekte kojih je tim mogao da se seti, a koji bi bili od koristi za selo i njegove meštane, uključujući obrazovanje, zdravstvo, oživljavanje privrede kroz pojačani turizam i promovisanje lokaliteta kulturne baštine.
„Letnica ne bi trebalo da se oslanja samo na svoj godišnji priliv hodočasnika. Trebalo bi da tokom cele godine razvija i reklamira svoje turističke atrakcije, koristeći svoje lokalitete kulturne baštine - uključujući stare kamene kuće - i zadivljujuću prirodu, kao turističke destinacije. Oživljena privreda obezbedila bi radna mesta za meštane i razlog da ostanu tu da žive, i pomogla bi da postojeće lokalne zajednice ne odlaze“, kaže Paljoka.
Prema rečima stručnjaka CHwB Binakaja, plan će obuhvatati pozicioniranje identifikovanih lokaliteta kulturne baštine u selu putem GIS-a. „Postavljamo temelj budućeg razvojnog plana za Letnicu, u saradnji sa opštinom, govoreći im da je ovo dragoceno mesto“, kaže on.
Ostavljanje zaveštanja
Institucije će odlučiti da li će koristiti plan. Sokolj Haljiti (Sokol Haliti), predsednik Opštine Vitina, kojoj selo pripada, sada je obećao da će ga uključiti u proces izrade novog opštinskog plana razvoja. U međuvremenu, studenti su ostavili svoj trag, kako na lokalitetima kulturne baštine, tako i u stvaranju osnove da se jedno zanimljivo selo razvija tako da više ljudi može za njega čuti, videti ga i doživeti.
Oni će nastaviti svoje studije, a uz podršku Misije OEBS-a njih deset će nastaviti da istražuju vrednosti kulturne baštine tokom tromesečnog stažiranja u najvažnijim institucijama. U međuvremenu, Crkva Crne Gospe i Letnica će biti tu da dočekaju posetioce i hodočasnike i da potencijalno inspirišu neku novu Majku Terezu.